Masa crnog izgase u Španjolskoj otkriva energetske krize Evrope: starije mreže susreću nove izazove dok porast obnovljivih izvora energije u Kini nudi plan.

(Grad, koji je bio osvetljen po ceo, retko je bio u mraku.)

Madrid, Španija (Lokalno vreme) — 28. aprila 2025., Španija je proživela svoje najgorše isključivanje struje za deset godina, što je okrenulo preko 3 miliona stanovnika Madrida, Barcelone i drugih velikih gradova u mrak za šest sati. Metri su se zaustavili, bolnice su zavisile od reznih generatora, a procenjene gubitke su činile 200 miliona eura. Iako su operateri španskih mreža početno pridružili krizu „preopterećenoj prijenosnoj opremi“, incident je ponovo podigao globalnu raspravu o dubokim energetskim izazovima Evrope: staranje infrastrukture i agresivne politike zelene transformacije su u sukobu, dok su postignuće Kine u oblasti obnovljivih tehnologija i sistemskog integriranja pružili nove uvide za globalnu energetsku transformaciju.

Iza otpada: „dvostruka senilnost“ evropskog elektroenergetskog sistema

Španija nije sama. Podaci sa Europejske mreže operatora za prenos (ENTSO-E) pokazuju da je 70% visokonaponačnog opreme EU-ja starije od 30 godina, pri čemu neke istočnoevropske podstanice još uvijek koriste tehnologiju iz sovjetske ere. Otpad u Njemačkoj 2021. u Rinlandu i energetske nedostatke u Francuskoj 2022. zbog održavanja nuklearnih elektrana još više ističu rizike koji nastaju zastarjelom infrastrukturom i sporošću u digitalizaciji.

U međuvremenu, Evropaški poticaj da se fosilni goriva zameni obnovljivim izvorima energije premašio je modernizaciju mreže. Međunarodna agencija za energiju (IEA) prikazuje da se kapacitet vjetroelektrana i solarnih panela u EU-u povećao za 58% u poslednjih pet godina, ali su nadogradnje mreže napredovale samo na trećini toga tempa. „Solarna energija sa jugoistočne Španije ne može učinkovito stići do industrijskih centara na severu. Nema nam ni skladišnih rešenja ni pametnih mreža prilagođenih sistemima sa obnovljivim izvorima“, rekao je Karlos Fernández, španski energetski analitičar.

(solarna energija)

Energetska prerastanja: Geopolitika uguštava strukturne slabosti

Posle rata u Ukrajini, evropski pokusaj smanjenja zavisnosti od ruskih fosilnih goriva imao je suprotni efekat. Nestaljni vjetar i sunce su zemlje prisilile da ponovo uključe ugljene elektrane ili plaćaju premijalne cene za tekuće prirodno plin (LNG). U zimi 2023., cene struja za kućanstva u Njemačkoj dosegle su rekordnu visinu od €0,45 po kWh (približno $0,49), što je podstaklo inflaciju i otkrilo nestabilnu ravnotežu između energetske sigurnosti i ugašivanja ugljičnog dioksida.

„Evropa potrebuje barem 100 milijardi eura godišnje za modernizaciju mreža, ali države članice su zaključene u pitanjima finansiranja i tehničkih planova“, reče Emily Clarke, istraživačka radnica u bruseljskom energijskom mislištu. „Politička fragmentacija dusi inovacije.“

Kinaški model: Kako se obnovljivi lanac snabdevanja menja globalnu energiju

Dok Evropa bori, kinaški sektor obnovljivih izvora energije ulazio je u fazu velkoskalne implementacije. Prema Kinaškoj Nacionalnoj Administraciji Energetske, vetar i sunce su generisali preko 15% nacionalne proizvodnje električne energije 2023. Svoja ultra-visokonaponska (UHV) tehnologija prijenosa sa efikasnošću od 95% sada prvenstveno šalje čistu energiju iz zapadnih pustinji do istočnih megagradova. Sam UHV projekat Ningxia-Zhejiang ±800 kV zamenjuje 15 miliona tona ugljena godišnje.

Još impresivnije je vertikalna integracija Kine u proizvodnji solarnih panela: kontroluje 80% globalne proizvodnje solarnih panela, sa smanjenim troškovima za 90% u deceniju. Izveštaj Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) iz 2022. godine je istakao da Kina odgovara za 43% globalnih ulaganja u obnovljive izvore energije. Njena modelna praksa „obnovljive izvore + čuvanje + UHV“ sada se primenjuje u regionima od Bliskog Istoka do Afrike.

„Prelazak na obnovljive izvore energije nije samo zamena opreme — zahteva nacionalno strateško planiranje i sinergiju industrije“, reče je energetska ekspertkinja Zhang Zhiyong sa Nacionalnog univerziteta Singapura. „Praksu Kine — širenje implementacije kako bi se smanjili troškovi, a zatim reinvestovanje u I+R — može da predefiniše globalne putove.“

(Vjetar i fotovoltaika)

Put ispred nas: Globalna suradnja mora da prevazi prepreke

Nepažajući napredak Kine, svetska modernizacija elektromreže zahteva međunarodnu saradnju. Da li može Evropa da uči od Kine? Saganost zavisi od tehničkih standarda: kineski standardi UHV prihvaćeni su od strane Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC), dok EU-ov predloženi „supergrid“ verovatno treba kinesku stručnost u fleksibilnoj DC transmisiji.

Isključenje Španije služi kao probudnik. Dok se promena klime ubrzava i eliminacijom fosilnih goriva, rešavanje deterorizacije mreže i energetske nejednakosti zahteva premašenje geopolitičkih rivaliteta kroz deljenje tehnologijom. Napredak Kine dokazuje da revolucija obnovljivih izvora energije nije samo o čistoj energiji – ona je transformativna promena u industrijskim sistemima, infrastrukturi i globalnom upravljanju.

(Izvori podataka: Međunarodna agencija za energiju, ENTSO-E, Kina Nacionalna uprava za energiju, Svetska banka)